BONJOUR I'EUROPE
Примери интимизма и приватности хрватског модернизма из приватне збирке Dagmar Meneghello (сакупљене од 1967-2017)
Изложба BONJOUR I'EUROPE_ Примери интимизма и приватности хрватског модернизма из приватне збирке Dagmar Maneghello преиспитује функције приватности и интимизма, проблематизирањем утопијских захтева уметности раног модернистичког сликарства у Хрватској и трансфера приватности у култури. Пројекат открива приватне везе уметника са колекционаром и моделе њихових укрштања и уметничким радовима али и успостављање модела сарадње, разумевања сличности, разлика, решења те деконстукције једног модела затварања који оптерећује наше историје и поставља нов културни модел који појмове савременог друштва разуме као вредности Европске уније, вредности у разликaма.
Dagmar Meneghello изложиће у Новом Саду дела хрватских уметника с којима је блиско сарађивала готово пола века, а међу њима су: Иво Шебаљ, Фердинанд Кулмер, Иван Лесиак, Жељко Хегедушић, Ђуро Седер, Ордан Петлевски, Мирослав Шутеј, Борис Бућан, Борис Демур, Златан Вркљан, Жељко Јерман, Игор Рончевић, Тони Франовић, Ивица Малчић, и многи други.
Посебан сегмент изложбе чиниће омаж недавно преминулој Нивес Кавурић Куртовић, истакнутој хрватској сликарки и редовној чланици Хрватске академије знаности и умјетности. Академкиња Нивес Кавурић Куртовић која је својим радовима блиско обележила колекционаркин живот, била је истински прва дама хрватског сликарства и једна од оних хртватских уметника који су својим делима изграђивали и ширили углед хрватске културе у Европи и свету.
Хрватско „женско писмо“ значајни је део колекције као Vera Fischer, Тонка Петрић, Нада Фалоут, Зеа Фио, Ања Шевчик, Лидија Шелер, Николина Ивезић, Кораљка Ковач, Тисја Кљаковић. Дом Dagmar Maneghello на малом ненастањеном далматинском отоку је увек био омиљено сидриште скулпторима од Ангели Радовања, Раула Голдонија, Белизара Бахорића, преко Јосипа Диминића, Дине Мерхав, Анте Мариновића, Edithe Merle и Edithe Schubert, Сање Сашо, Доре Ковачевић, Перушка Богданића, Кузме Ковачића до најмлађих: Петра Долића, Петра Хрануелија, Николе Вудрага, Ивана Валушека, Алане Кајфеж...
Колекција броји око хиљаду и по уметничких артефаката, а ту је и бројна важна документација. По први пут ће, у овом обиму, бити представљена, прво новосадској, потом и сарајевској јавности, а у разговору су изложбе у Загребу и Италији. Живко Грозданић