„У другој половини ХIХ века, модеран човек прихвата достигнућа егзактних наука и опчињен је напретком који одатле произилази ради комплексног сагледавања света, иако то значи да се удаљује од проблема који су одлучујући за аутентично човечанство. Пуко баратање научним чињеницама и саме људе претвара у голе чињенице... За наш бедни живот - чује се - ова наука није ни од какве користи. Наука у начелу, а човек, у овим бурним временима, има утисак о немилости судбине; она се не бави проблемима смисла или бесмисла, људске егзистенције”. Овај цитат Едмунда Хусерела, који датира пар година пре другог светског рата, користи у седмом погллављу Криза уметности као „европске науке”, Ђулио Карло Арган у својој другој књизи Модерна уметност (трећу је написао Акиле Бонито Оливиа). 

Други светски рат у многоме је изменио стање у Европи и у читавом свету, више ништа није било као раније. Са размерама апокалипсе, довео је у питање сврху било каквог деловања, нарочито умног, с обзиром да све што човек створи може изненадно да нестане, као да никада није ни постојало. Људски род ипак има зу могућност на брзу адаптацију и потискивање многих ствари у сеф заборава. Нормално је да у таквим тренуцима уметничко стваралаштво тиња.

Тада је дошло и до велике миграције европских интелектуалаца и уметника у Сједињене Америчке Државе, што ће допринети великом послератном узлету америчких уметника и средиште уметничких збивања преселити из Париза у Њујорк. Нарочито су узела замах да покрета: енформел и оптичка уметност.

Кад смо код „историјског” енформела или апстрактног експресионизма, навешћемо речи Лазара Трифуновића из његовог дела Сликарски правци ХХ века:

„Енформел или апстрактни експресионизам „није сликарски правац у ужем смислу речи, већ широки покрет који обухвата различиту стваралачку праксу: од сликарства акције у САД (Полок, Горки, Де Кунинг, Мандервел, Тоби, Ротко), преко лирске апстракције у Француској (Волс, Матје, Базен) до сликарства материје, које су, нарочито у другом таласу енформела, предлагали А Бури, А. Тапијес, Саура, Феито, међу њима и једна група југословенских сликара.”

Шта неке сликаре данас „окреће” енформелу: Слични односи у друштву као време настанка енформела или нека врста предсказања таквог стања, техничке могућности енформела или ликовност која их је испровоцирала.