КЊИГЕ У НЕСТАЈАЊУ И ТРАНСФОРМАЦИЈИ

Материјалност језика и материјалност књиге као предмета               

“Књига се може отворити било где“, констатовао је Пол Валери у делу „Песничка искуства“ да би извео тврдњу да „њена виталност не зависи никако од оног што томе претходи, од неке врсте већ створене илузије“, већ да „она проистиче од онога што би се могло назвати властитом активношћу самог текстуалног ткања“. У својеврсној игри са аутореферентношћу, у једном од радова Гордане Каљановић који су изложени у оквиру ове поставке се управо текстуално ткање наведеног става ослобађа свог дефинисаног места у целини књиге из које је преузето, да би било материјализовано у виду инсталације постављене у простор. На тај начин тај текст путује не само из једне уметничке дисциплине у другу, нити из једног система референци у други, већ се од апстрактног скупа графема, чија је улога у преношењу неког језичког значења, преобликује у нешто сасвим конкретно, што има и самосвојне визуелне квалитете, као и дефинисан обликовани и просторно специфични карактер. Овај рад се употребом наведеног наставља на искуства конкретне, визуелне и објект-поезије, у формалном смислу, па и рад Валерија, у садржинском. Материјалност језика, која, по Валерију омогућава да у текст заронимо на било ком месту и да његов ток следимо независно од наративне целине, у овом раду била максимално наглашена тиме што се један исказ и физички материјализује.