Урбане визуре и парадокси времена у радовима Бранимира Карановића.

У континуитету од пуне четири деценије настаје стваралачки опус Бранимира Карановића посвећен упоредном раду у уметности фотографије и графике. И у живој ауторској пракси постало је очигледно да је битно својство овог креативног концепта конструисано управо на блиској дијалошкој релацији ова два медија; поштујући њихова специфична својства Карановић је учинио фотографију битним елементом нове графичке изражајности. Симптоматични су и подстицајни сигнали који су средином седамдесетих година прошлог века препознати у заинтересованости више различитих медијских области за креативни потенцијал фотогррафије, а та позитивна клима поклапа се са временом у коме се овај аутор формира, почиње да ствара и интензивно да излаже.

Љиљана Ћинкул