Слика као увертира за таписерију

уметност седам аутора у Поклон збирци Рајка Мамузића  

Колекционар, културни прегалац, мецена и пријатељ уметника, Рајко Мамузић, своју збирку је оформио у деценијама послератног модернистичког стваралаштва и интензивног процвата југословенске ликовне уметности. Посматрајући развој послератне ликовне сцене и учествујући у раду бројних културних институција, а поставши донекле и сам учесник у том развоју, Мамузић је своју колекцију проширио делима актуелних младих уметника, његових савременика, чији је израз тек требао да се до краја оформи.  У том раздобљу, генерација стасалих уметника, првих свршених студената Академије ликовних уметности послератног периода, изнедрила је нове правце у уметности по угледу на западноевропске поетике (поетски реализам, интимизам, лирска апстракција, геометризам, експресионизам), у оквиру којих су се поједини аутори јасно устројили у сопственом и јединственом ликовном изразу. Иако различитог годишта и, као што ће време показати, веома различитих уметничких гледишта, ова плејада уметника је чинила стуб уметничке сцене послератног модернизма педесетих. Дружење са уметницима и стални контакт са савременим идејама подстакли су Мамузића на зачињање збирке коју ће у наредним деценијама константно допуњавати. На тај начин ће његова збирка хроничарски забележити фазе и ступњеве развоја ликовног израза тада младе генерације уметника, а саветима и финансијском помоћи  коју им је пружао, Мамузић ће се ставити у улогу уметничког патрона и заштитника.

Међу ауторима заступљеним у збирци Рајка Мамузића налазе се уметници чије се стваралаштво, поред рада у различитим техникама, проширује и на сарадњу са Установом за изградњу таписерија „Атеље 61“, која свој рад започиње, као што јој и сам назив казује, 1961. године. Оснивач ове радионице је сликар Бошко Петровић, који, заједно са Етелком Тоболком, доприневши зачетку таписеријске уметности на подручју Новог Сада, и популаризацији ове технике која је актуелна и данас, обогатио војвођанску уметничку делатност. „Замисао уметника, трансформирана у тканину и преточена на велике декоративне површине, добија снагу изванредне сугестивности“. Међу ауторима из збирке Рајка Мамузића чији се уметнички живот дотиче и рада са „Атељеом 61“, и по чијим нацртима и картонима реализоване таписерије доприносе разноврсности и бројности фонда те куће, налази се седам уметника: Стојан Ћелић, Драгутин Цигарчић, Младен Србиновић и Едо Муртић, као и три новосадска аутора- Стеван Максимовић, Јован Солдатовић, као и сам Бошко Петровић. Ова изложба представља једну од могућих интерпретација богатог фонда збирке Рајка Мамузића, и покушај да се прикаже његова разноврсност, као и дијапазон интересовања и подухвата заступњених уметника.

Ана Ракић