Генерација студената која је започела своје академско образовање 2013. и заокружује га ове 2017. године, била је прва генерација којој сам држала предавања из историје уметности. С обзиром  на чињеницу да је немогуће постићи објективност у изразито субјективној ситуацији, за мене је задатак да у овом сажетом тексту представим младе ствараоце и са дистанце сагледам њихове завршне радове, утолико сложенији. Можда баш зато што свакога од њих појединачно познајем  довољно дуго и сведок сам њиховог интелектуалног и духовног напретка, нећу се оптерећивати контекстима, проценама, вредновањем, упоређивањем и уклапањем одабраних дела у постојеће оквире савремене уметничке продукције. Овакав приступ водио би ме до недовољно јасних и профилисаних ставова заснованих на анализи остварења која нису настала као одговор на одређену тему, већ су изабрана за (можда и једино) заједничко иступање уметника који су пре четири године постали део ширег тима, формирајући још једну генерацију студената Департмана ликовних уметности Академије уметности у Новом Саду. На завршној изложби у Галерији ликовне уметности поклон збирци Рајка Мамузића студенти се труде да пруже најрепрезентативнији сегмент свог уметничког бића, сумирајући четворогодишњи пут образовања, сазревања и духовних трансформација у само једном делу. Изабрана остварења уметници постављају у простор попут огледала у коме почиње да се назире њихов ауторски рукопис, али се истовремено разоткривају путокази ментора и менторки који су посвећено пратили и усмеравали појединачне развоје, добијајући заузврат радове као  потврду захвалности за уложени труд. Из тог разлога Завршна изложба представља важно место сусрета студената и њихових професора: у питању је дешавање током кога се врши узајамно (пр) оцењивање како би се скренула пажња на реалне могућности покретања нове (стваралачке) енергије која ће имати потенцијал да, ван намета времена, институционалних стега и очекивања, критички промишља свет. У питању је догађај који окупља уметничке душе и занесењаке који непоколебљиво верују у хуманистичку улогу уметности и њен одлучујући значај за непредак човечанства. То потврђују визионарством , поетичношћу, неуобичајеним ликовним асоцијацијама, ангажованим погледом на стварност, слободном интерпретацијом подстицаја из природе, фигуром у апстрактном амбијенту, надреалистичким преплитањем фикције и реалности, као и њиховим неочекиваним конфронтацијама. Завршном изложбом већини студената Академије уметности отвара се један од првих (јавних) простора за слободно изражавање. Ова изложба истовремено представља минимални „уступак“ узлетима духа и заноси оних који настоје да прекораче границе, оставе свој траг у граду, дају лични допринос његовом развоју и храбро крену у освајање нових мисаоних хоризоната. Циљ удруживања искуства и младости потврђује наглашену жељу за међусобним допуњавањем: с једне стране, професорског знања кроз константну радозналост студената за стицањем и унапређивањем вештина, а с друге стране, студентског усавршавања захваљујући помоћи и подршци старијих и искуснијих колега. Свесни чињенице да могу напредовати искључиво „излагањем“ сопствене личности продуктима духа, као и јавном презентацијом властитих достигнућа у земљи и у свету, припадници ове генерације Департмана ликовних уметности на Завршној изложби заокружују период формалног образовања и упућују се ка непознатом и изазовном простору уметничких слобода. У њему не би требало да постоје ограничења и баријере, а ако би се изненада и појавиле, императив је неустрашиво их прекорачити и ићи напред. Управо због тога што „сваком времену (припада) његова уметност, а уметности њена слобода“, очекујемо интелигентна и одважна дела, надамо се иновативности и смелости у изразу. На основу квалитета и разноврсности радова представљених у Поклон збирци Рајка Мамузића, не сумњамо да ће ова генерација студената велике индивидуалности и наглашеног сензибилитета, у будућности имати снаге да реализује постављене циљеве.       

доц. Др Дијана Метлић професор Историје уметности Академија уметности, Нови Сад