МЛАДЕН СРБИНОВИЋ (СУШИЦA КОД ГОСТИВАРА, 1925 – БЕОГРАД, 2009)

Од 1930. године живео је у Београду, где је 1943. године матурирао у II мушкој гимназији и похађао приватну школу Младена Јосића. Од 1947. до 1951. године студирао је на Академији ликовних уметности у Београду, код професора Ивана Табаковића, Недељка Гвозденовића, Косте Хакмана, Љубице Сокић и Михаила Петрова. Постдипломске студије завршио је 1953. године код професора Недељка Гвозденовића. Први пут је излагао 1948. године на Изложби радова студената Академије ликовних уметности, а самостално 1955. године у Београду. Графику је први пут излагао са Бошком Карановићем и Стојаном Ћелићем у Београду 1953. године. Био је члан УЛУС-а од 1952. године и члан Графичког колектива од 1953, затим групе „Самостални“ (од 1954) и један од десеторице оснивача „Децембарске групе“ (19551960). У периоду од 1953. до 1955. године радио је илустрације поезије Гарсије Лорке: графичке мапе „Неверна жена“ и „Људи и мртве птице“. Од 1953. бавио се педагошким радом на Факултету ликовних уметности. Године 1972. постао је редовни професор, а на овој дужности остао је до октобра 1985. године. Био је дописни члан САНУ. Приредио је мноштво самосталних изложби и учествовао је на многим међународним смотрама у земљи и иностранству. Поред сликарства и графике бавио се илустрацијом, мозаиком, витражом и таписеријом.