Живео је у Београду од 1937. године. Године 1942. похађао је часове сликарства у приватној школи Младена Јосића. Наредне године уписао се на Академију ликовних уметности, у класи професора Михајла Петрова. Студије је прекинуо 1944. године када се прикључио НОБ-у, а наставио их је 1948. године, као официр, у класи професора Љубице Сокић и Косте Хакмана. На специјални течај уписао се 1951. године када је први пут и излагао. За асистента Академије изабран је 1954, а за доцента 1957. године. Од 1956. до 1969. године обављао је дужност главног и одговорног уредника часописа „Уметност“. Од 1971. до 1973. године био је декан Академије ликовних уметности у Београду. Као редовни професор радио је од 1974. године до пензионисања. Био је редовни члан САНУ и члан AICA-е. Осим сликарства, бавио се таписеријом, мозаиком, илустрацијом, ликовном критиком и есејистиком.