СТЕВАН МАКСИМОВИЋ (НОВИ САД, 1910 – БЕОГРАД, 2002)

Рођен је у Новом Саду 1910. године, где је завршио гимназију и запослио се у Дунавској бановини. Године 1934/35. похађа приватне часове код сликара Миленка Шербана. На Академију за ликовне уметности у Београду уписује се 1945. године, у класи професора Мила Милуновића, Ивана Табаковића и Марка Челебоновића. Као апсолвент, 1948. године напушта Академију, враћа се у Нови Сад и запошљава у Српском народном позоришту као сценограф, где остаје до 1978. године, када одлази у пензију. Исте године први пут учествује на Изложби савремених војвођанских ликовних уметника у Галерији Матице српске у Новом Саду. Боравио је на студијским путовањима у Француској и Пољској. Академију је завршио 1950. године и од тада редовно учествује на изложбама УЛУВ-а. Члан УЛУС-а постаје 1952. године. Прву самосталну изложбу имао је 1958. године у Галерији „Графички колектив“ у Београду. Учествовао је у оснивању уметничких колонија у Сенти, Бачкој Тополи, Бечеју и Ечки, a током стваралачког века био је њихов активни члан. Приредио је више самосталних изложби у Београду, Новом Саду, Сомбору и Зрењанину. Од 1978. посвећује се раду на монументалним уљаним композицијама. Поред сликарства и сценографије, бавио се и таписеријом. Прва Максимовићева таписерија откана је у „Атељеу 61“, 1966. године.