Ликовне радионице за децу и младе са аутизмом, већ пет година, огранизује Друштво за подршку особама са аутизмом града Новог Сада у просторијама у улици Бате Бркића 12 у Новом Саду. Радионице намењене специфичној групи деце и младих састоје се из два аспекта: побољшања квалитета њихових живота и стварање уметничког садржаја. Први аспекат базиран је на радном ангажовању, вежбању моторних функција, као и одређеном виду социјализације и комуникације. Други аспекат односи се на креирање уметничке свести, стварање интимне конформистичке ситуације, могућности експериментисања, креирања спонтане слободе изјашњавања са нагласком на средиште... Ова изложба радова, са ликовне радионице која је урађена у сарадњи са Галеријом Рајка Мамузића и делима из њихове сталне поставке има за циљ да прикаже један од опуса живота ових људи и њихов излазак у јавност са личним ставовима. Штафелајну продукцију, коју имамо прилике да видимо на овој изложби, карактерише заокупљеност широком платформом развоја сликарске форме, израза и композиције. Намеће се тежња за смештањем објекта у композицију слике. Ови радови нису произвољни, страни или апстрактни, већ су реални и доживљени. Поред тога, начин изведбе тежи апстраховању израза где се у појединим радовима примећује заступљеност геометризације, контроле сликатрског потеза и колорита. Најзаступљенији моменат је реализација финалног производа. Намеће се експресивни потез који се рачва у многе подврсте и типске образце који се може објаснити дефиницијом цртежа као универзалног средства визуелне комуникације. „Цртеж се може дефинисати као она визуелна, пластичка и сликовна структура код које је јасно да почива на линији, где је ова истовремено и континуитет структуре и чинилац којом се формулише њен главни информацијски канал“. Линија служи као вид истраживања и презентовања ликовног ствараоца унутар себе, али исто тако даје нам увид у информацију о доживљају виђеног и дотиче природу њене феноменологије. Линија као моћ изражавања има јак утицај на човекову психологију, а поготово у домену сликарства. У овим радовима са изложбе, у фази рађања линије и самог уметничког израза, доминира сигурност излагача, тако што се она изводи са самоувереношћу које се креће у распону и у дебљини, варирајући и претварајући се, у одређеним моментима, у тачку или мрљу. Ове линије имају карактер који одржава уједно и карактере особа које их изводе. Поред интензитета, линије се ломе на одређеним местима, али уз одређени рад. Цртежи који су поред линије урађени са додатком боје, оснажују емотиван доживљај виђеног и представљају усложавање поруке које ова дела носе.

Маја Стојановић, кустис-педагог