БОШКО ПЕТРОВИЋ (НОВИ САД, 1922 – НОВИ САД, 1982)


Рођен је у Новом Саду 1922. године. На Академију ликовних уметности у Београду уписао се 1940. године, да би наредне, због рата, прекинуо студије и вратио се у Нови Сад. Исте године се уписује на Академију ликовних уметности у Будимпешти; због рада у СКОЈ-у ускоро бива искључен са Академије, те се враћа у Нови Сад. Од 1944. године активно учествује у НОР-у као члан Пропагандног одељења главног штаба Војводине, односно руководилац Одељења за документарне и уметничке изложбе Агитпропа ЈНОФ-а.

Студије на Академији за ликовне уметности у Београду наставио је 1945. године у класи професора Мила Милуновића, а прекинуо их је 1949. да би прешао у Државну мајсторску радионицу Мила Милуновића. Исте године постаје професор Школе за примењену уметност у Новом Саду. Прву самосталну изложбу слика приређује у Новом Саду, у Галерији УЛУВ-а.

Био је један од оснивача уметничких колонија у Бачкој Тополи и Ечки и Групе 57 у Београду, као и учесник других уметничких колонија. Половином педесетих година прошлог века започиње његово интересовање за таписерију, као потпуно нови визуелни медиј на нашем тлу. Заједно са Етелком Тоболком оснива 1961. године занатску радњу за производњу уметничке таписерије на Петроварадинској тврђави, данас Установу за израду таписерија „Атеље 61“, где је откано више од 80 његових дела.

На Академији ликовних уметности у Београду дипломирао је 1969. и исте године почео је да ради као професор у Вишој педагошкој школи у Новом Саду. За ванредног професора Академије уметности у Новом Саду изабран је 1975. године, а 1980. за редовног професора.

Умро је у Новом Саду, 10. октобра 1982. године.