Завршио је Гимназију са вишим течајним испитом и Академију ликовне уметности у Београду – вајарски одсек 1946. године, са Специјалком у класи Сретена Стојановића 1948. године. Од 1951. до 1954. био је сарадник Државне мајсторске радионице мајстора вајара Антуна Аугстинчића у Загребу. У јавни уметнички живот ступио је новембра 1945. године, када је први пут јавно излагао на II изложби УЛУС-а у Београду Од тада излагао на великом броју изложби УЛУС-а, Октобраским салонима, Југословенским тријеналима и др. Извео већи број радова – биста на јавном месту, поред осталог: Споменик НОБ-а у Љуботину, меморијалну скулптуру у Освејчиму – Аушвиц, споменик Филипу Кљајићу у Зворнику као и спортске фигуре око стадиона ЈНА у Београду. Године 1947. добио награду Комитета за културу Владе НР Србије.