У Уметничку школу у Београду се уписала 1930. године, а потом и на Академски течај код професора Бете Вукановић, Љубе Ивановића и Ивана Радовића. Од 1936. године боравила је у Паризу, где је 1937. године први пут излагала са групом југословенских уметника у Galerie de Paris. По повратку из Париза, 1939. године, први пут је самостално излагала у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“ у Београду. Један је од оснивача групе „Десеторица“. За професора Академије за ликовне уметности постављена је 1948. године где је радила до пензионисања, 1972. године. За дописног члана Српске академије наука и уметности избарана је 1968, а за редовног 1978. године. Поред сликарства бавила се илустрацијом књига, претежно за децу. Била је стални сарадник и илустратор часописа „Пионир“, „Полетарац“ и „Змај“. Такође је радила скице за неколико филмова.