Академију за ликовне уметности у Београду завршио је 1948. године, а специјални течај у класи професора Ђорђа Андрејевића Куна 1949. године. Исте године постао је један од првих асистената на Академији. На место ванредног професора изабран је 1960. године. Био је члан групе „Самостални“ и један од оснивача „Децембарске групе“. Учествовао је у оснивању низа уметничких колонија и био је један од њихових најчешћих учесника. Иако сликар по образовању, од 1957. године започео је скулпторски рад (на принципима вареног и ливеног гвожђа). Поред сликарства и вајарства бавио се писањем . Написао је седам драмских текстова од којих су највише извођени „Село Сакуле, а у Банату“ и „Пенџери равнице“.